Парохија четврта зворничка



Парохијска Црква Светог Јована Крститеља: Градња једнобродног храма је почела 1817. године. Грађен је од камена и цигле, димензија 22 х 13 m, и покривен је бакром. Има куполу изнад солеје и звоник са три звона која је 1927. године приложио Његово Величанство Краљ Александар I Карађорђевић. Храм је осветио 1823. године Митрополит зворнички Гаврило „Хроми“.
По предању, када су Срби намислили да граде храм, Стеван Ковачевић из Локања оде на коњу у Цариград, понијевши са собом кесу дуката, са намјером да тражи дозволу од султана за градњу храма. Како је успјешно обавио задатак, у знак захвалности сахрањен је у порти сјеверозападно од храма.
Писац љетописа из 1958. године наводи да се први спомени о настанку Црквене општине Зворник налазе у неколико записа од 1814. до 1825. године које је објавио Љ. Стојановић, а која је њему доставио прота Захарије Поповић. То су само неке информације из којих се може видјети да је црква располагала својим новцем о коме се бринулo једно лице. У биљешкама из 1814. године записано је да је кључ држао три године и управљаао црквеном касом Ћетко Савић, дакле од 1811 до 1814. године. Записано је да је њега наслиједио поп Јово и пуних девет година је управљао. Запис из 1823. године указује да је у то вријеме грађен храм. Из истог записа се види да је црквену општину у то вријеме водио свештеник са неколико грађана које су називали црквеним кметовима. Послије свештеника на првом мјесту је козобаша (представник пред турском влашћу) Стеван Ковачевић. Било их је укупно шест, четири кмета и два лица без титуле.
И прије овог храма у Зворнику је постојао храм. Првенствено се овај закључак темељи на чињеници да је Зворник био сједиште Митрополита, али и на основу свједочанства у љетопису. Помиње се податак да је неки Никола Иванов 1796. године поклонио један Пролог цркви у Зворнику. Претпоставља се да је та богомоља страдала око 1807. године и књиге из ње су разграбљене, а онда су их хришћани откупљивали и поклањали митрополији. Тако је један Пролог који је 1796. године поклониио Петар Симоновић из села Мезграја (срез зворнички) откупио Стефан Илић и 12. децембра 1808. године приложио у зворничку Митрополију. Дакле, прије изградње садашњег храма у Зворнику је постојала православна богомоља, али постоје два мишљења гдје се налазила: једно да је била смјештена у комплексу зворничке тврђаве, а друго да је била на мјесту данашњег храма.
Током Првог свјетског рата храм је скрнављен и опљачкан. Аустроугарска војска је уништила архиву, скинула звона и претопила их за муницију.
Храм је обанављан први пут 1878. године у вријеме протојереја Василија Остојића, други пут 1927-1928. године у вријеме протојереја Драгомира Остојића, трећи пут у вријеме протојереја Тодора Трипуновића 1965. године, четврти пут 1975. године у вријеме протојереја Зарије Зарића (када је храм покривен бакром и урађена фасада), а мало освећење је обавио Епископ зворничко-тузлански Лонгин на Митровдан 1975. године.
Од 1991. до 1994. године храм је омалтерисан и урађена је вањска фасада. У порти је урађен параклис за паљење свијећа.

Матичне књиге: Воде се, али недостају крштених за период 1900-1913 и 1926-1935. године, као и вјенчаних 1906-1913. године и матица умрлих 1897-1933. године. Матичне књиге су послије Другог свјетског рата биле одузете од стране државних власти и оно што је сачувано враћено је 1994. године.
Храм посједује иконе које су регистроване и Заводу за заштиту споменика иконе су предате у епархијски музеј на чување а то су:
1. ДЕИСИС, темпера на дасци величине 113 х 92 х 2 cm, са сигнатуром аутора мајстора Теодора Стефановића из 1767. године (рјешење бр. 112 из 1954. године).
2. РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ, темпера на дасци величине 44,4 х 37 х 1,5 cm, рад непознатог мајстора с почетка XIX вијека (рјешење бр. 123 из 1954. године).
3. РАЗНИ СВЕЦИ, темпера на дасци величине 40 х 24,5 х 1,5 cm, рад непознатог домаћег мајстора с почетка XIX вијека (рјешење бр. 124 из 1954. године).
4. СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ ВЈЕСНИК, темпера на дасци величине 34 х 46 х 2,5 (рјешење бр. 126 из 1954. године).
5. РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО, темпера на дасци величине 23,8 х 32 х 1,7 cm, рад непознатог мајстора с краја XVIII вијека, а припада циклусу од 7 икона истог типа (рјешење бр. 127 из 1954. године).
6. СВ. МИХАИЛО И ЈОВАН, темпера на дасци величине 31,5 х 43 х 3 cm, рад непознатог домаћег аутора из XVIII вијека (рјешење бр. 125 из 1954. године)
7. ОПАЛАКИВАЊЕ ХРИСТОВО, на платну (плаштаница) величине 105 х 78 cm, са сигнатуром при дну Л. Тарасова с краја XIX и почетка XX вијека (рјешење бр. 128 из 1954. године).
8. ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА, темпера на дасци величине 83 х 105 х 2 cm, рад сликара Ристе Николића из времена око 1861. године (рјешење бр. 149 из 1954. године)

 


Црквени и културни живот: Прије Другог свјетског рата постојало је Српско соколско друштво, Коло српских сестара и СПКД „Просвјета”. Послије рата сва ова друштва су угашена и њихов рад је забрањен.
При храму постоји хор „Св. Владика Николај Српски“ од 2002. године и први дирегент је била професорица Валентина Цвијетић, а садашњи диригент је проф. Љубиша Поповић.
Коло српских сестара „Царица Милица“ је основано 1. августа 1992. године. Са својих 30 чланова од самог настајања чини многобројне хуманитарне акције на зворничкој парохији: Предсједница кола је госпоћа Љиљана Радишић.
Светосавска омладинска заједница је основана 2002. године и до сада су остварили више хуманитарних акција, предавања, разних семинара итд.

Црквена умјетност: Храм је дјелимично живописан, а живопис је рађен од 1982. до 1985. године од стране академског сликара Димитрија-Мите Риђичког из Новога Сада. Иконостас је у дуборезу од дрвета дивље крушке, урађен 1985. године руком мајстора Милана Милошевић са синовима Драганом и Момчилом из Прељине код Чачка. Иконе је израдио академски сликар Драган Марунић из Београда 1985. године.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом је саграђен 1970. године на темељима старог парохијског дома и у приземљу су канцеларије и сала, а на спрату је стан за свештеника. Зграда старе школе-штампарије и зграда старе Митрополије су објекти под заштитом државе као споменици III категорије.

Свештенство: Страдања народа на овом подручју пратила су страдања и зворничког храма, како од стране Турака, тако и од стране Аустроугарске на овим просторима током Првог свјетског рата и нарочито од стране фашистичко-усташког покрета када је запаљен љетопис и архив зворничког храма, и све ово је утицало да се доста података неповратно изгуби. У Диптиху зворничког храма у XIX вијеку се спомињу свештенослужитељи који су служили при храму: Ристо, Крсто, Радован, Перо, Јован, Филип, Ђоко, Стево, Ристо и Петар, а Коста Остојић помиње се 1860. године.
Нешто више података имамо о следећим свештенослужитељима:
1. Протојереј Василије Остојић, парох негдје од 1866. до 1907. године.
2. Протојереј Драгомир Остојић, син протојереја Василија, парох зворнички од 1907. до 1941. године. Угледан свештеник, како у вријеме аустроугарске владавине, тако и у периоду између два рата. Обновио је зворнички храм који је девастирала аустроугарска војска, а 1927. године набавио три нова звона. Усташе су га протјерале 1941. године из Зворника, а страдао је у Бањи Ковиљачи приликом њемачког гранатирања тог мјеста и сахрањен је на гробљу у Каракају.
3. Протојереј Душан Митровић био је парох зворнички од 1942. до 1962. године. Потиче из свештеничке породице. Обновио је храм послије девастирања од стране усташа и Нијемаца. Сахрањен на гробљу у Каракају.
4. Протојереј Милосав Маринковић био је парох од 1961. до 1962.
5. Протојереј Тодор Ђ. Трипуновић био је парох зворнички од 1962. до 1968. године и у овом периоду обављао је дужност архијерејског намјесника зворничког и тузланског.
6. Протојереј Миломир Милановић био је парох од 1968. до 1973. године и подигао је нови светосавско-парохијски дом на темељима старог.
7. Протојереј-ставрофор Зарија М. Зарић био је парох зворнички од 1973. до 1992. године. За његово вријеме обновљен храм изнутра и са вана, храм је покривен бакром, урађен нови иконостас и храм дјелимично живописан. Ограђена црквена порта радаљским каменом и кованом оградом.
8. Протојереј-ставрофор Видоје Лукић служи као парох зворнички од 1992. године
9. Протојерреј-ставрофор Раденко Мировић био је парох од 1993. до 1997. године.
10. Протојереј-ставрофо Радо Тешић од 1997. године.
11. Јереј Никола Гаврић служио је од 2004. до 2009. године.
12. Протојереј Славенко Томић (од августа 2009).
13. Јереј Милош Зекановић (од јула 2011).

Гробља: Старо гробље тзв. Мисир башча је измјештено прије Првог свјетског рата у Каракај Данас постоји гробље у Каракају са најстаријим спомеником из 1886. године и постоји сеоско гробље Илића брдо - Шћемлија.
Код храма се налазе и двије спомен-плоче јасеновачким мученицима које су усташе спровеле и погубиле у логору 1941. године: 1. Спомен-плоча у припрати Немањи Р. Ристићу; 2. Браћи Кљештановићима: Марку, Лазару и Милану пострадалим 1941. године.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ јереја Милоша Зекановића од 31. децембра 2012. године.

 

 

 

 

 

ЧЕТВРТА ПАРХОХИЈА ЗВОРНИЧКА

Парох: Милош Зекановић рођен је у Власеници 29. марта 1987. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 2006. Дипломирао је на московској Духовној академији 2009. Завршио је постдипломске студије на Одјељењу спољних црквених односа Московске патријаршије у Москви 2011. Рукоположен је у чин ђакона 12. јуна, а у чин свештеника 13. јуна 2011. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори руски и енглески језик. Ожењен је супругом Дијаном. Има једно дијете, кћерку Јовану (2014)

 

Tuesday the 27th. Affiliate Marketing.