Тишча

Штампа
Категорија: Парохије
Датум објављивања Аутор Super User

Парохија тишчанска (Тишча код Шековића)

 

Парохијска Црква Светог великомученика Прокопија: Градња је почела 1995. године по пројекту Зорана Дракулића из Власенице. Храм је грађен од блокова и цигле, димензија 14 х 8 m, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је завршен и освећен руком Епископа зворничко-тузланског Василија 2001. године.

Црквени и културни живот: При храму постоји од 2009. године и Коло српских сестара које свој рад базира на прикупљању и подјели хуманитарне помоћи сиромашним парохијанима. Нарочито су се истакле приликом прикупљања помоћи народу погођеном поплавама у Семберији и Подрињу 2010. године.
Светосавска омладинска заједница је основана 2009. године и њени чланови су помогли при обнови и изградњи филијалних храмова, припремајући оброке за раднике и усредсређени су на окупљање омладине око храма и њихову катихетизацију.

Црквена умјетност: Живопис у лађи цркве и припрати је урадио 2003. године Петар Билић из Београда, а олтар је живописао 2008. године Срђан Бркушанин из Краљева. Столарске радове на иконстасу је урадио Васо Зекић из Власенице, а дуборез у липовом дрвету урадио је проронамјесник Бојан Гојковић из Тишче. Иконе је сликао Живорад Илић из Лознице.

Матичне књиге: Воде се од 1995. године.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1968. године и површине је  110 m2.

Гробље: Гробља се налазе у селима: Кљештани, Доле, Трново, Врело Пејани, Нинићи, Плазаче, Грабовица, Стржевац, Мијићи, Погојевина.

Свештенство: Свештеник Раденко Мировић служио је од 1986. до 1991. године, свештеник Србислав Топаловић од 1991. до 2005. године и протомајесник Бојан Гојковић од 2005. године до данас.

Ктитори, приложници и добротвори: Најзначајнији приложници и добротвори су: Станоје Нинић, Стеван Савић, Будимир Нинић, Будимир Комленовић, Горан Нинић, Верољуб Станимировић, Милош Ступар и Христивоје Станимировић

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протонамјесника Бојана Гојковића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Врело код Шековића: Храм Свете Великомученице Марине – Огњене Марије је једнобродна грађевина изграђена по пројекту инжењера Миле Симанића из Тишче. Градња је почела 2010. године. Храм је грађен од блокова, димензија 12 х 8 m, покривен је лимом и има звоник, а још није купљено звоно.  
У порти храма се налази пет добро очуваних стећака.
Изградња храма се одвија под надзором и залагањем тишчанског пароха протонамјесника Бојана Гојковића.

Гробље: Гробље се налази уз порту храма, а најстарији споменици су са краја XIX вијека.

Ктитори, приложници и добротвори: Радивоје Ђурић, Добрислава Ђокић, Светозар Ђокић, Славиша Јовичић, Драгомир Ђокић, Петар Тешановић и Радослав Ђурић.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протонамјесника Бојана Гојковића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Трново код Шековића: Храм Светог цара Константина и царице Јелене је једнобродна грађевина. Градња је почела 2009. године и исте године је темеље осветио Епскоп зворничко-тузлански Василије. Пројекат је израдио инжењер Зоран Дракулић из Власенице. Храм је зидан од блокова и цигле, димензија 13 х 7 m, покривен је алуминијумским лимом и има звоник са једним звоном. Храм је још увијек у изградњи.
У овом мјесту, недалеко од данашњег храма, налази се црквиште на којем је некада био храм од камена, али који су Турци срушили и саградили тврђаву, да би након Другог свјетског рата комунистичке власти срушиле утврђење и од тог камена саградиле школску зграду која и данас постоји, али је без иједног ђака.
Предање које се задржало у народу каже да је у шуми у близини данашњег храма постојао извор гдје се вода појављивала сваке прве суботе по Спасовдану и да је на том извору и једна глувонијема жена била излијечена након умивања водом са извора.

Гробља: Гробље се налази неких триста метара источно од храма, а најстарији споменик датира из 1852. године, али натпис није читљив.
Поред храма у порти се налази и девет добро очуваних мраморова (стећака).

Свештенство: Храм опслужује од 2005. године протонамјесник Бојан Гојковић.
Ктитори, приложници и добротвори: Мирослав Краљевић, Звонко Бајагић, Будимир Глишић, Александар Џомбић и Вељко Челић.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протонамјесника Бојана Гојковића од 31. децембра 2012. године.                   
 



Филијални Храм Светог великомученика Димитрија КЛАДАЊ: Градња једнобродног храма почела је 1979. године. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 1981. године. Храм је зидан блоковима, димензија 15 х 8 m, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је завршен 1981. године када га је и осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Прије овог храма постојао је храм у центру Кладња, па су комунистичке власти прогласиле земљиште на којем се налази за клизиште и измјестиле храм из центра на периферију града на Витаљу.
Храм је у посљедњем рату оштећен године 1993. од стране Армије БиХ, док су мјештани Кладња били против тог скрнављења.
Интересантно је рећи да су двије особе које су скрнавиле храм силазећи на асфалт страдале, јер их је прегазио њихов транспортер. Три особе су вратиле у храм дијелове црквених предмета (црквени печат, печат за просфоре, дио кандила, свештенички ручни крст, рамове од икона), тврдећи да им је у сан долазио крупан војник којем ниједна особа (иначе сви су били исламске вјероисповјести) није видјела главу, тај војник им је запријетио смрћу уколико не врате те предмете, а једна муслиманка је говорила да јој је тај исти војник наредио да почисти храм.
Храм се још увијек обнавља. До сада је обновљен цријеп, назидан је звоник и замијењена је купола звоника, постављена столарија, завршени су радови на фасади, храм је окречен изнутра, постављен је иконстас и покривена олтарска купола  алуминијумским лимом.

Матичне књиге: Уништене су у рату.

Након рата богослужења у овом храму се врше само на велике празнике јер је готово сав православни живаљ протјеран из овог мјеста.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио столар Стеван Ступар од борових греда и панел плоча. Иконе су репродукције.

Црквене зграде: Парохијски дом саграђен је 1980. године, димензија је 12 х 9 m. Доста је оштећен у рату и није обновљен.

Свештенство: Свештеници кладањске парохије били су: Славољуб Вукотић (1978-1983), Бранислав Рађен (1983-1986), Раденко Мировић (1986-1991), а као парох тишчански парохију је опслуживао свештеник Србислав Топаловић (1991-2005) и протонамјесник Бојан Гојковић као парох тишчански (од 2005).

Гробља: Градско гробље се налази на улазу у Кладањ. Најстарији гроб је у селу Коњевићи и датира из 1673. године, а у њему је сахрањен Јован Шубарић. Постоје још сеоска гробља у Врановићима, Оловици, Младову и Старичу.
У припрати храма налази се спомен-плоча из 1988. године коју је подигао Раде Станишић за покој душе сина Милинка и уједно је поплочао храм, што је и наведено на плочи.

Ктитори, приложници и добротвори: Радивоје Ђурић, Добрислав Ђокић, Светозар Ђокић, Славиша Јовичић, Драгомир Ђокић, Петар Тешановић, Радослав Ђурић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Бојана Гојковића од 31. децембра 2012. године.



Парох: Бојан Гојковић рођен је у Тузли 04. јула 1980. Богословију Св. Арсенија Сремца  у Сремским  Карловцима завршио је 2000. Дипломирао је на кијевској Духовној академији 2004. У чин ђакона рукоположен је 06. марта, а у чин свештеника 07. марта 2005. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори руски језик. Ожењен је супругом Горданом и има троје дјеце: Емилију (2006), Бојану (2010) и Давида(2013)

Парохија тишчанска

протонамјесник Бојан Гојковић
75455 Тишча

тел.  +387 56 765-011
моб. +387 65 333-827
bojan.gojkovićОва адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Tuesday the 27th. Affiliate Marketing.