Шетићи

Штампа
Категорија: Парохије
Датум објављивања Аутор Super User

Парохија шетићка (Шетић код Зворника)

 

Парохијска Црква Светог Пророка Илије: Једнобродни храм је зидан бијелим и плавим каменом и ситном циглом, димезија 17 х 9,25 m, покривен је бакром и има централну куполу и један звоник са једним звоном. Градња храма је завршена 1972. године, а храм је осветио 07. септембра Епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић.
Интересантно предање је везано за почетак градње храма. Наиме, до почетка градње врло често су из правца Мајевице долазили градоносни облаци који су наносили велику штету овом претежно пољопривредном мјесту. Мјештани су одлучили да подигну храм и да буде посвећен Светом пророку Илији. Од тренутка када је почела изградња храма у овом мјесту више није никада страдала љетина од града, те је у народу остало и данас јако вјеровање да је подизање храма разлог што су престале да се дешавају временске непогоде. За градњу храма прилоге су поред Срба давали и околни муслимани јер су и они вјеровали да ће тиме заштити своја имања од града.
На подручју шетићке парохије на брду Клисица, у близини засеока Градина, по народном предању постојала је црква. Према писању историчара умјетности Ђоке Мазаилића, на брду Клисица налазе се трагови грађевине, вјероватно цркве, зидане од тесаног камена. Вријеме постанка те цркве смјешта се у  XIV-XV  вијек.
Поред наведених података, током рата 1994. године приликом копања положаја за одбрану, војници су на врху брда Клисица пронашли камени крст већих димензија, остатке људских костију, као и трагове цркве брвнаре како претпоставља археолог Мирко Бабић, који је ту локацију и прегледао. Вријеме постанка овог храма везује се за крај XVII вијека.
Сама етимологија ријечи Клисица указује да је то било црквиште, јер је готово извјесно да је ријеч изведена од грчке ријечи εκκλησια  - црква, одакле потичу и латинскa ријеч ecclesia и турскa klisa  - црквa.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године храм је оштећен од стране муслиманских снага са положаја села Засеок од јула до августа 1992. године. Оштећења су настала на крову и на јужној страни храма, као и на звонику од граната ручног бацача, гелера и метака.
Храм је обновљен 1997. године, урађена је нова фасада и покривен је бакром умјесто цријепа, а дозидан је и звоник.    
                                        
Црквена умјетност: Дио храма живописао је секо техником Гојко Ристановић из Београда. Иконостас од храстовог дрвета урадио је јереј Марко Жеравић, а исти аутор је израдио и иконе.

Матичне књиге: Воде се од 1975. године.  

Црквене зграде: Светосавко-парохијски дом је саграђен 1974-1975. године, а димензије објекта су 9 х 7 m. Поред храма налази се и параклис за паљење свијећа.
Гробља: У Шетићима постоји сеоско гробље и родовска гробља фамилија Стевановић и Остојић, као и три гробља у Петковцима.
Поред храма се налази спомен-чесма коју је подигао 1980. године Владо Јокић јер није имао потомства.

Свештенство: Најприје је парохијом од оснивања до 15. маја 1975. године администрирао козлучки парох протојереј-ставрофор Миладин Рачић, затим су служили јереј Танасије Ристановић (1975-1976), јереј Љубомир Ђокић (1976-1982), јереј Марјан Симић (1982-1989), парохијом је затим администрирао протојереј-ставрофор Милорад Петровић (1989), па је аминистрирао јереј Раде Тешић, парох растошнички, (1989-1997), затим су служили јереј Миодраг Д. Каиновић (1997-2002), јереј Бојан Лазић (2002-2012) и јереј Растко В. Лукић (од 2012).

Ктитори, приложници и добротвори: Стеван Јокић из Шетића, Сава Јокић из Шетића, Данило Савић из Шетића, Чедомир Јокић из Бошковића, Драган Спасојевић из Бошковића, Никола Спасојевић из Бошковића, Љубомир Јокић из Бошковића, Здравко Пантић из Шетића Винко Радовић из Петковца, Јован Митровић из Челопека, Милан Радић из Малешића, Драган Томић из Шетића и Милан Мимић из Цера.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ јереја Растка Лукића од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у селу Малешић код Зворника: Храм Свете Петке је једнобродна грађевина, а градња је почела 1998. године и радове је изводило предузеће „19. децембар“, власника Драгана Спасојевића. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 25. новембра 1998. године. Храм је грађен ситном циглом, димензија је 14,25 х 8 m, покривен је бакром и има звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 16. јула 2000. године.
Црквена умјетност: Дио храма је живописао Гојко Ристановић из Београда. Иконостас од бијелог храста је израдио Неђо Милојевић, родом из Илијаша, а иконе Жељко Драгићевић из Богатића.
У овом селу је и молитвиште Убјенац које је обиљежено крстом.

Гробља: Гробља су Убјенац и Томићи.
Поред храма се налази споменик борцима овога мјеста пострадалим у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.

Свештенство: Храм су опслуживали шетићки пароси: јереј Миодраг Д. Каиновић (2000-2002), јереј Бојан Лазић (2002-2012) и јереј Растко Лукић (од 2012).

Ктитори, приложници и добротвори: Најзачајнији добротвори храма су: Драган Шакотић из Малешића, Станислав Мијић из Малешића, Драган Спасојевић из Бошковића, Никола Спасојевић из Бошковића, Љубомир Јокић из Бошковића, Перо Савиновић из Бошковића, Јеврем Шакотић из Малешића, Божо Видовић из Малешића, Милан Спасојевић из Малешића, Јован Митровић из Челопека, Благоје и Зора Лазаревић из Јасенице, Здравко и Споменка Пантић из Шетића и Милан Радић из Малешића.

Извори и литература: Љетипис храма и исказ  јереја Растка Лукића од 31. децембра 2012. године.

 


Филијални храм у селу Бошковићи код Зворника: Храм Светога Николе, посвећен празнику Преноса моштију Светога Николе. Ово је једнобродна грађевина, а градња је почела у мају 2001. године. Радове на изградњи је изводила фирма „19. децембар“, власника Драгана Спасојевића. Храм је зидан ситном циглом, димензија 14,25 х 9 m, покривен цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је 19. маја 2002. године осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
У селу Бошковићи постојало је некада укупно шест локација које су се називале молитвиштима и то: једно у њиви Боже Цвјетиновића званој Поткоњици, друго у Поткоњици Гајића, треће у њиви Вељка Тешића званој Растови, четврто у њиви горње међе Милутиновића, пето у Стевиној њиви, власништво Стеве Костића и шесто у Гајићима поред пута који од Гајића иде према шетићком гробљу. Са изградњом храма престала су се користити та молитвишта, не само за обреде, већ се сва богослужења обављају у храму.
Данас се у селу чувају два дрвена крста са ових молитвишта. Један од њих је кориштен док није изграђен храм на сеоском молитвишту и чува се у храму, док је други код домаћина Бошка Јокића и тај је кориштен до Другог свјетског рата када се износио приликом славе братства за празник Возвижења Часног крста.
Ово братство је постојало само на подручју села Бошковићи, али не постоје подаци када је основано, јер то не знају ни најстарији мјештани села, што опет указује на његову старост. Они су се окупљали на празик Воздвижења Часног Крста - Крстовдан и до Другог свјетског рата су организовали литију око села, као и седмично окупљање код секретара братства Јове Јовића. Овом окупљању и молитви могли су да присуствују само чланови братства. У свим другим селима није било оваквог вида организовања и поштовања Часног Крста.
Ово село је посебно још по нечему. Наиме, цијело село слави Светог Николу 19. децембра, иако мјештани потичу из дванаест различитих фамилија. Преци данашњих мјештана су се доселила на ове просторе из различитих крајева Црне Горе и Херцеговине.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Перо Савиновић из Бошковића. Иконе је израдио свештеник Перица Параклис из Обреновца.

Црквене зграде: Градња светосавског дома димензија 12 х 6 m је почела 2009. године и још није завршена. Параклис за паљење свијећа је изграђен 2005. године.

Гробља: Бошковићи имају сеоско гробље и родовско гробље, затим постоје родовска гробља фамилија Јокић и Милутиновић. Поред ових, на подручју села налазе се остаци два гробља која се везују за период насељавања овог простора прецима садашњег становништва. Једно такво гробље се зове Гробљице код куће Томе Јокића и друго Рашак у истоименој њиви. На сеоском гробљу налази се споменик Николе Николића на којем је исписана 1874. година као вријеме смрти, а десно од њега је сахрањен његов отац Никола, родоначелник Николића овога краја, али не може се одредити година смрти усљед дјеловања зуба времена на споменику.
Поред храма се налази споменик борцима овога мјеста из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.

Свештенство: Храм су опслуживали шетићки пароси: јереј Миодраг Д. Каиновић (2000-2002), јереј Бојан Лазић (2002-2012) и јереј Растко Лукић (од 2012).
Ктитори, приложници и добротвори: Драган Спасојевић из Бошковића, Никола Спасојевић из Бошковића, Љубомир Јокић из Бошковића, Перо Савиновић из Бошковића, Горан Милутиновић из Бошковића, Љубомир Тодић из Бошковића

Извори и литература: Љетопис храма и исказ јереја Растка Лукића од 31. децембра 2012. године; Горан Тешић, Бошковићи код Зворника – вријеме, људи, догађаји, Зворник 2012.




Парох: Растко Лукић рођен је у Оџаку 16. фебруара 1987. Богословију Св. Јована Златоустог у Крагујевцу завршио је 2006. Апсолвент је на Православном богословском факултету „Св. Јован Богослов“  Универзитета у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 27. октобра, а у чин свештеника 28. октобра 2012.  Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Говори енглески језик. Ожењен је супругом Тањом, има једно дијете, Георгије (2014)

Парохија шетићка

јереј Растко Лукић
Шетићи бб
75400 Зворник

тел.  +387 56 334-152
моб. +387 66 876-626
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Tuesday the 27th. Affiliate Marketing.