Парохија козлучка (Козлук код Зворника)


Парохијска Црква Светих апостола Петра и Павла: Градња једнобродног храма је почела 1997. године и исте године је Епископ зворничко-тузлански Василије осветио темеље за нови храм. Грађен је према пројекту који је израдио архитекта Стојко Грубач из Бањалуке. Храм је зидан од ситне цигле, димензија 22,75 х 11 m, покривен је бакром и има звоник са три звона и једну куполу. Храм је 01. августа 2010. године осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Поред овог новог храма налази се и стари из 1903. године. Услед недостатка љетописа храма, нема поузданих података о самом храму, већ се већина података заснива на казивањима старијих парохијана и оно мало доступних података. Храм је једнобродна грађевина, и није живописан. Подигнут је залагањем свештеномученика Петра Лазаревића, а осветио га је Митрополит зворничко-тузлански Георгије Живковић 1903. Године. У току је обнова храма према пројектној документацији коју је израдио др Јово Симић.
У новом храму се налази икона Светих апостола Петра и Павла са дјелићем моштију коју је на дар добио свештеник Јован Максимовић као студент московске Духовне академије од свештеника Руске Православне Цркве Рада Ристића из Беча.
Овај храм посједује неколико старих богослужбених књига и то: Часослов из 1839. године, Псалтир из 1860. године, Зборник Господњих и Богородичних празника из 1862. године, Триод из 1866. Године, Октоихе из 1888. и 1889. Године, Минеј за јун из 1895. Године, Четворојеванђеље на црквенословенском језику из 1896. године, Цвјетни Триод из 1902. године, Минеј за октобар из 1904. године, Служебник из 1928. године. Има неколико оштећених старих икона на платну, али о њима нема никаквих података, а постоји вјероватноћа да су израђене 1904. године када и остале иконе на иконостасу, па су након оштећења замијењене другим.



Црквена умјетност: Нови храм живопише од 2009. године секо техником Гојко Ристановић из Београда. Иконостас у доборезу од храстовог дрвета израдио је Александар Нинковић из Модриче, а иконе је урадио Горан Пешић из Чачка.

Црквени и културни живот: При овом храму постоји Коло српских сестара, основано 28. септембра 2009. године које броји 25 чланица. Своје хуманитарне активности чланице спроводе на простору козлучке парохије. Светосавска омладинска заједница је основана 20. септембра 2009. године. Свој допринос дају подстицањем младих људи на уључивање у литургијски живот Цркве. Организовали су многобројне радне акције приликом уређења храма.

Црквене зграде: Парохијски дом је саграђен 1963. године. Комплетно је реновиран 2009. године и подизањем још једног спрата направљена су два стана за свештенике..

Матичне књиге: Враћене су тек прије пет година, а налазиле су се у Матичном уреду у Козлуку. Не постоји континуитет у враћеним књигама. Матице крштених које су враћене су: 1913-1928, 1928-1929, 1928-1935, 1935-1938, 1939-1941, а онда се опет редовно до сада настављају од 1955. године, затим Матице вјенчаних: 1897-1913, па недостају подаци све до 1956. године, потом Матице умрлих: 1914-1935, 1935-1936, 1935-1941, а онда се редовно евиденција наставља од 1946. године.

Гробља: Козлучко гробље је удаљено неких 100 m од храма и то је црквена парцела која датира отприлике када и стари храм, дакле са почетка XX вијека. У Табанцима се налази старо гробље на узвишењу званом Крижевина. По казивању старих мјештана засигурно ово гробље датира из турског времена, што потврђују и споменици, тзв. нишани, а процјене су да нису млађи од 250 година. Исти случај је и са мањим гробљем у засеоку Радићи у чијој је близини 2011. године засновано ново. У Тршићу постоје три гробља.
У порти храма се налазе и два споменика козлучким паросима. Један означава гробно мјесто свештеномученика Петра Лазаревића и смјештен је јужно од олтара. Овај споменик нас подсјећа и на свештеника Јована Лазаревића, сина Петровог, који је пострадао у логору Матхаузен током Другог свјетског рата. Други споменик обиљежава гробно мјесто свештеника Цвијетина Стевића који се упокојио 1958. године.

Свештенство: Како је Љетопис овога храма уништен, не може се у потпуности представити тачна хронолошка реконструкција и слијед свештеника на овој парохији. Оно што се памти у народном предању, а што се подудара и са подацима из сачуваних матичних књига, јесте једино поуздано и тачно. По свему судећи, стари храм је саграђен залагањем свештеномученика Петра Лазаревића, који је на почетку Првога свјетскога рата 1914. године осуђен на смрт вјешањем од стране аустро-угарских власти због непризнавања окупаторске силе. Он сам на једној од богослужбених књига биљежи да је за пароха у Козлуку постављен 01. августа 1901. године. Неизвјесно је какву је улогу имао свештеник Ристо Тојић, родом из Скочића. Извјесно је да је пензионисан пред своје упокојење 1914. године. Током Првог свјетског рата свештенички кандидат Јово Лазаревић, син свештеника Петра Лазаревића, учестовао је у многим борбама на руском фронту. За војне заслуге и пожртвованост током рата носилац је неколико одликовања. Након рата рукоположен је и назначен за пароха у Козлуку. У то вријеме је службовао и свештеник Цвијетин Стевић, родом из Витинице. Други свјетски рат је донио нова старадања  и нове свештеномученике. По казивању старијих мјештана, свештеник Јово је ухапшен на путу за Скочић гдје је ишао да изврши крштење новорођенчади. Оптужен је за наводну шпијунажу и послат у логор Матхаузен, гдје је и скончао 1943. године. За свештеника Цвијетина се памти да је као добар зналац њемачког језика спасао мноштво народа једног мачванског села од сигурне смрти. У знак захвалности мејштани у том мјесту су му подигли и споменик. Службовао је до 1955. године, а упокојио се 1958. године и сахрањен је у порти сјеверно од олтара старога храма. Њега је наслиједио свештеник Миладин Рачић, који је по сопственом запису на корицама једне богослужбене књиге био козлучки парох до 29. новембра 1981. године, када га је наслиједио свештеник Милорад Петровић. Он је био парох до 2006. године. Свештеници Јован Максимовић и Лука Петровић су постављени за парохе у Козлуку 01. јануара 2006. године.

Ктитори, приложници и добротвори: Најзначајнији добротвор, поред многих који су учествовали у изградњи новог храма, је Велизар Аћимовић из Тршића са својом породицом, те је и одликован признањем наше Цркве - Орденом Светога Саве.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јована Максимовића од 31. децембра 2012.

 



Филијални храм у селу Скочић код Зворника: Храм Преподобног Сисоја Великог је једнобродна грађевина. Пројекат је израдио Драган Јевтић из Зворника. Градња је почела 2004. године и исте године 09. августа Епископ зворничко-тузлански је осветио темеље. Зидан је од ситне цигле, димезија 13,6 х 6,9 m, покривен прокромским лимом и има звоник са три звона. Храм је завршен и освећен 02. августа 2009. године од стране Епископа зворничко-тузланског Василија.
Према народном предању, на брду поврх данашњег храма налазила се мала црквица која је била метох манастира Тавна. Ово предање потврђују и обриси темеља на том мјесту, а само мјесто носи назив Црквиште, док се сматра да је храм уништен најездом Османлија. Парцела са овим остацима припада Радојки Симић и само мјесто са темељима је обиљежено крстом. Неки мјештани тврде да су некада, копајући на овом мјесту, налазили и дјелиће костију.


Црквена умјетност: Храм је живописао 2008. и 2009. године Горан Пешић из Београда, на сувом малтеру. Иконостас од храстовог дрвета је рад Ђорђа Ранковића из Ваљева, а иконе је израдио Борис Петронијевић из Крупња. 

Гробља: У засеоку Угљари је локалитет најстаријег гробља у Скочићу. Без стручне анализе немогуће је одредити најстарије споменике. На овом гробљу је за израду споменика кориштена сига која је порозна, те се нису сачували подаци на тим споменицима, а доста их има и затрпаних. Ипак, према народном казивању, овај локалитет је кориштен за гробље задњих 600 година, а на основу сачуваних споменика датира из XIX вијека. Поред овог гробља постоје још два: једно у засеоку Милићи, а друго у Ријићима, док је најмлађе робље у Буложанима, основано 2011. године.
У порти храма је гробно мјесто и споменик свештенику Ристи Тојићу. Наиме, његови потомци су поклонили земљиште за изградњу храма и његово гробно мјесто је пренесено 12. августа 2006. године са Витничког гробља. Свештеник Ристо се упокојио 29. августа 1914. године

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јована Максимовића од 31. децембра 2012.

 


  
                  
ПРВА ПАРОХИЈА КОЗЛУЧКА


Парох: Јован Максимовић рођен је у Бијељини 03. септембра 1981. Богословију Св. Петра Дабробосанског у Фочи завршио је 2001. Дипломирао је на московсккој Духовној академији 2005. Завршио је мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2012. У ђаконски чин рукоположен је 13. новембра, а у свештенички 16. новембра 2005. Говори руски језик. Ожењен је супругом Ноном и има троје деце: Марјана (2006), Александра (2009)  и Нину (2012).



ДРУГА ПАРОХИЈА КОЗЛУЧКА



Парох: Лука Петровић рођен је у Брчком 13. априла 1978. Средњу Школу „Никола Тесла” у Шамцу завршио је  1997. Дипломирао је на Духовној академији Св. Василије Острошки u Србињу (Фоча) 2003. Рукоположен у чин  ђакона 06. а у чин свештеника 08. новембра 2005.год.Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Ожењен је супругом Милијаном и има троје деце: Марка (2006), Василија (2008), Јулију (2011) и Вука (2013).

Tuesday the 27th. Affiliate Marketing.