Црквена Општина Зворник
Парохије зворничке



Парохијска Црква Светог Јована Крститеља: Градња једнобродног храма је почела 1817. године. Грађен је од камена и цигле, димензија 22 х 13 m, и покривен је бакром. Има куполу изнад солеје и звоник са три звона која је 1927. године приложио Његово Величанство Краљ Александар I Карађорђевић. Храм је осветио 1823. године Митрополит зворнички Гаврило „Хроми“.
По предању, када су Срби намислили да граде храм, Стеван Ковачевић из Локања оде на коњу у Цариград, понијевши са собом кесу дуката, са намјером да тражи дозволу од султана за градњу храма. Како је успјешно обавио задатак, у знак захвалности сахрањен је у порти сјеверозападно од храма.
Писац љетописа из 1958. године наводи да се први спомени о настанку Црквене општине Зворник налазе у неколико записа од 1814. до 1825. године које је објавио Љ. Стојановић, а која је њему доставио прота Захарије Поповић. То су само неке информације из којих се може видјети да је црква располагала својим новцем о коме се бринулo једно лице. У биљешкама из 1814. године записано је да је кључ држао три године и управљаао црквеном касом Ћетко Савић, дакле од 1811 до 1814. године. Записано је да је њега наслиједио поп Јово и пуних девет година је управљао. Запис из 1823. године  указује да је у то вријеме грађен храм. Из истог записа се види да је црквену општину у то вријеме водио свештеник са неколико грађана које су називали црквеним кметовима. Послије свештеника на првом мјесту је козобаша (представник пред турском влашћу) Стеван Ковачевић. Било их је укупно шест, четири кмета и два лица без титуле.
И прије овог храма у Зворнику је постојао храм. Првенствено се овај закључак темељи на чињеници да је Зворник био сједиште Митрополита, али и на основу свједочанства у љетопису. Помиње се податак да је неки Никола Иванов 1796. године поклонио један Пролог цркви у Зворнику. Претпоставља се да је та богомоља страдала око 1807. године и књиге из ње су разграбљене, а онда су их хришћани откупљивали и поклањали митрополији. Тако је један Пролог који је 1796. године поклониио Петар Симоновић из села Мезграја (срез зворнички) откупио Стефан Илић и 12. децембра 1808. године приложио у зворничку Митрополију. Дакле, прије изградње садашњег храма у Зворнику је постојала православна богомоља, али постоје два мишљења гдје се налазила: једно да је била смјештена у комплексу зворничке тврђаве, а друго да је била на мјесту данашњег храма.
Током Првог свјетског рата храм је скрнављен и опљачкан. Аустроугарска војска је уништила архиву, скинула звона и претопила их за муницију.  
Храм је обанављан први пут 1878. године у вријеме протојереја Василија Остојића, други пут 1927-1928. године у вријеме протојереја Драгомира Остојића, трећи пут у вријеме протојереја Тодора Трипуновића 1965. године, четврти пут 1975. године у вријеме протојереја Зарије Зарића (када је храм покривен бакром и урађена фасада), а мало освећење је обавио Епископ зворничко-тузлански Лонгин на Митровдан 1975. године.
Од 1991. до 1994. године храм је омалтерисан и урађена је вањска фасада. У порти је урађен параклис за паљење свијећа.

Матичне књиге: Воде се, али недостају крштених за период 1900-1913 и 1926-1935. године, као и вјенчаних 1906-1913. године и матица умрлих 1897-1933. године. Матичне књиге су послије Другог свјетског рата биле одузете од стране државних власти и оно што је сачувано враћено је 1994. године.
Храм посједује иконе које су регистроване и Заводу за заштиту споменика иконе су предате у епархијски музеј на чување а то су:
1.    ДЕИСИС, темпера на дасци величине 113 х 92 х 2 cm, са сигнатуром аутора мајстора Теодора Стефановића из 1767. године (рјешење бр. 112 из 1954. године).
2.    РОЂЕЊЕ СВ. ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ, темпера на дасци величине 44,4 х 37 х 1,5 cm, рад непознатог мајстора с почетка XIX вијека (рјешење бр. 123 из 1954. године).
3.    РАЗНИ СВЕЦИ, темпера на дасци величине 40 х 24,5 х 1,5 cm, рад непознатог домаћег мајстора с почетка XIX вијека (рјешење бр. 124 из 1954. године).
4.    СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ ВЈЕСНИК, темпера на дасци величине 34 х 46 х 2,5 (рјешење бр. 126 из 1954. године).
5.    РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО, темпера на дасци величине 23,8 х 32 х 1,7 cm, рад непознатог мајстора с краја XVIII вијека, а припада циклусу од 7 икона истог типа (рјешење бр. 127 из 1954. године).
6.    СВ. МИХАИЛО И ЈОВАН, темпера на дасци величине 31,5 х 43 х 3 cm, рад непознатог домаћег аутора из XVIII вијека (рјешење бр. 125 из 1954. године)
7.    ОПАЛАКИВАЊЕ ХРИСТОВО, на платну (плаштаница) величине 105 х 78 cm, са сигнатуром при дну Л. Тарасова с краја XIX и почетка XX вијека (рјешење бр. 128 из 1954. године).
8.    ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА, темпера на дасци величине 83 х 105 х 2 cm, рад сликара Ристе Николића из времена око 1861. године (рјешење бр. 149 из 1954. године)

 


Црквени и културни живот: Прије Другог свјетског рата постојало је Српско соколско друштво, Коло српских сестара и СПКД „Просвјета”. Послије рата сва ова друштва су угашена и њихов рад је забрањен.
При храму постоји хор „Св. Владика Николај Српски“ од 2002. године и први дирегент је била професорица Валентина Цвијетић, а садашњи диригент је проф. Љубиша Поповић.
Коло српских сестара „Царица Милица“ је основано 1. августа 1992. године. Са својих 30 чланова од самог настајања чини многобројне хуманитарне акције на зворничкој парохији: Предсједница кола је госпоћа Љиљана Радишић.
Светосавска омладинска заједница је основана 2002. године и до сада су остварили више хуманитарних акција, предавања, разних семинара итд.

Црквена умјетност: Храм је дјелимично живописан, а живопис је рађен од 1982. до 1985. године од стране академског сликара Димитрија-Мите Риђичког из Новога Сада. Иконостас је у дуборезу од дрвета дивље крушке, урађен 1985. године руком мајстора Милана Милошевић са синовима Драганом и Момчилом из Прељине код Чачка. Иконе је израдио академски сликар Драган Марунић из Београда 1985. године.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом је саграђен 1970. године на темељима старог парохијског дома и у приземљу су канцеларије и сала, а на спрату је стан за свештеника. Зграда старе школе-штампарије и зграда старе Митрополије су објекти под заштитом државе као споменици III категорије.

Свештенство: Страдања народа на овом подручју пратила су страдања и зворничког храма, како од стране Турака, тако и од стране Аустроугарске на овим просторима током Првог свјетског рата и нарочито од стране фашистичко-усташког покрета када је запаљен љетопис и архив зворничког храма, и све ово је утицало да се доста података неповратно изгуби. У Диптиху зворничког храма у XIX  вијеку се спомињу свештенослужитељи који су служили при храму: Ристо, Крсто, Радован, Перо, Јован, Филип, Ђоко, Стево, Ристо и Петар, а Коста Остојић помиње се 1860. године.
Нешто више података имамо о следећим свештенослужитељима:
1.       Протојереј Василије Остојић, парох негдје од 1866. до 1907. године.
2.       Протојереј Драгомир Остојић, син протојереја Василија, парох зворнички од 1907. до 1941. године. Угледан свештеник, како у вријеме аустроугарске владавине, тако и у периоду између два рата. Обновио је зворнички храм који је девастирала аустроугарска војска, а 1927. године набавио три нова звона. Усташе су га протјерале 1941. године из Зворника, а страдао је у Бањи Ковиљачи приликом њемачког гранатирања тог мјеста и сахрањен је на гробљу у Каракају.
3.      Протојереј Душан Митровић био је парох зворнички од 1942. до 1962. године. Потиче из свештеничке породице. Обновио је храм послије девастирања од стране усташа и Нијемаца. Сахрањен на гробљу у Каракају.
4.      Протојереј Милосав Маринковић био је парох од 1961. до 1962.
5.      Протојереј Тодор Ђ. Трипуновић био је парох зворнички од 1962. до 1968. године и у овом периоду обављао је дужност архијерејског намјесника зворничког и тузланског.
6.      Протојереј Миломир Милановић био је парох од 1968. до 1973. године и подигао је нови светосавско-парохијски дом на темељима старог.
7.      Протојереј-ставрофор Зарија М. Зарић био је парох зворнички од 1973. до 1992. године. За његово вријеме обновљен храм изнутра и са вана, храм је покривен бакром, урађен нови иконостас и храм дјелимично живописан. Ограђена црквена порта радаљским каменом и кованом оградом.
8.      Протојереј-ставрофор Видоје Лукић служи као парох зворнички од 1992. године
9.      Протојерреј-ставрофор Раденко Мировић био је парох од 1993. до 1997. године.
10.    Протојереј-ставрофо Радо Тешић од 1997. године.
11.    Јереј Никола Гаврић служио је од 2004. до 2009. године.
12.    Протојереј Славенко Томић (од августа 2009).
13.    Јереј Милош Зекановић (од јула 2011).

Гробља: Старо гробље тзв. Мисир башча је измјештено прије Првог свјетског рата у Каракај Данас постоји гробље у Каракају са најстаријим спомеником из 1886. године и постоји сеоско гробље Илића брдо - Шћемлија.
Код храма се налазе и двије спомен-плоче јасеновачким мученицима које су усташе спровеле и погубиле у логору 1941. године: 1. Спомен-плоча у припрати Немањи Р. Ристићу; 2. Браћи Кљештановићима: Марку, Лазару и Милану пострадалим 1941. године.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ јереја Милоша Зекановића од 31. децембра 2012. године.

 


Парохијска и саборна црква Рођења Пресвете Богородице: Градња једнобродног храма је почела 2008. године по пројекту архитекте Драгана Јевтића из Зворника. Храм се гради од армираног бетона, а са унутрашње стране се облаже ситном циглом. Димензија је 20,55 х 19,30 m, са два звоника димензија у основи 5,75 х 5,75 m повезани тремовима са храмом. Храм је петокуполни. Темеље је осветио 19. септембра 2010. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Кум темеља био је Драган Миловановић из Пилице.  Храм је још у изградњи, звоници су сазидан до висине 34 m, а централна купола је засвођена, опшивена даском и паропропусном фолијом, припремљена за покривање. Набављена су четири звона: два велика су дар Татомира и Руже Николић, једно мање је дар мајки Зворника за срећу и здравље дјеце а друго је дар Саве Ерића са породицом.


Свештенство: Око градње храма ангажован је протојереј-ставрофор Видоје Лукић.

Ктитори, приложници и добротвори: Скупштина Општине Зворник, Фабрика глинице „Бирач“ из Зворника, Брано Лукић из Зворника, Раде Лујић из Зворника, АД „Зворник путеви“ и Саво Ерић из Зворника, РиТ-е „Угљевик“, Татомир и Ружа Николић из Зворника, Драган и Милица Миловановић из Пилице код Зворника, Драган и Елизабета Јевтић из Зворника, Јаков и Анђа Галић из Зворника, Зоран Стевановић из Зворника, ДОО „ЗО-ЖИ“, Владимир и Драган Живковић из Зворника, Хаџи Јован Митровић  из Зворника, Стево Радић из Зворника, АД „Водовод и комуналије“ Зворник.
Извори и литература: Љетопис храма и исказ протојереја-ставрофора Видоја Лукића од 31. децембра 2012. године.

 


Филијални Храм Васкрсења Господњег у Каракају: Једнобродна грађевина, са уписаним крстом и дозиданом припратом. Градња храма је почела 1998. године, а пројекат је израдио архитекта Драган Јевтића из Зворника. Темеље је осветио 13. априла 2004. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је зидан ситном циглом, димензија 20,50 х 12,8 m, дозидана је припрата, има једну куполу и покривен је бакром. Звоник има три звона од 90 kg, 150 kg и 300 kg. Градња храмa је завршена 2008. године и тада је храм 28. септембра осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.

 


Црквена умјетност: Храм је у цијелости живописан  у времену од 2008. до 2013. године у секо техници руком умјетника Гојка Ристановића из Београда. Фреске је освештао 26. Новембра 2013. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Хризостом. Иконостас у дуборезу од јаворовог дрвета је израдио Миодраг Симић родом из Вареша, а сада настањен у Зворнику. Иконе је израдио Предраг Видановић.

Црквене зграде: Светосавски дом је саграђен у периоду од 2006. до 2008. године и у склопу њега се се налазе четири локала, канцеларија и сала са кухињом. Дом има укупну површину од око 450 m2, а осветио га је Епископ зворничко-тузлански Василије 28. септембра 2008. године.

Свештенство: Овај храм су подизали и у њему служили пароси зворнички и то: протојереј-ставрофор Видоје Лукић од 1998. (уз чије залагање заједно са протом Радом Тешићем је и почела изградња храма), затим протојереј-ставрофор Раде Тешић, јереј Никола Гаврић (који је био старјешина храма и у његово вријеме је храм и завршен), затим долази протојереј Славенко Томић (старјешина  храма од 1. августа 2009), јереј Милош Зекановић (од 1. јула 2011. године као парох зворничи) и ђакон при храму Марко Данојловић (од 1. августа 2012).

Црквени и културни живот: При храму поје хор „Анастасија“ основан 2008. године , а хоровођа од оснивања је теолог Мирослав Тодоровић

Гробље: Гробље се налази уз западни дио порте храма у Каракају и површине је 16375 m2. Најстарији споменици на овом гробљу датирају из друге половине XIX вијека.
У порти поред храма налази се споменик палим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995 година из Зворника.
Поред храма се још налази спомен-чесма борцима Одбрамбено-отаџбинског рата коју је подигла породица Вишње Недић.
Овај храм је и подигнут као спомен-храм свим српским жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата, а приликом  освећења храму кумоваше: темељу Миле Пејић из Каракаја, крстовима Милан Стојкић из Каракаја, иконостасу Игор Млађеновић из Каракаја, а храму Борислав Стевановић из Каракаја. Звона дароваше: мало - Слободан-Боја Стојкић из Каракаја, средње - Вујадин Ерић из Зворника, велико - Драгомир Васић и Саво Ерић из Зворника.

Ктитори, приложници и добротвори: Најзначајнији приложници и добротвори су: Драган Јевтић из Зворника, Тихомир Глигорић, СО Зворник, Зоран Стевановић, Саво и Јока Ерић, Миле Пејић, Игор Млађеновић, Борислав Стевановић, Драгомир Васић, Милан Стојкић, Дарко Јеремић, Брано Грујић, Водопривреда „Дрина“, „Житопромет“, Фабрика „Бирач“ Перо Серпуховитин, Вера и Стево Галић, Слободан Бокан, АД „Зворник путеви“, Вујадин и Јока Ерић, Слободан-Боја Стојкић, ГП ДОО „ Гракис“, Неђо Благојевић и многи други.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протојереја Славенка Томића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални Храм Свете мученице Параскеве (Трнове Петке) је ротонда, пречника 5 m. Градња храма је почела 1997. године по угледу на Његошеву капелу на Ловћену. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 8. августа 1997. године. Грађен је од радаљског тесаног камена, покривен је бакром и има одвојен звоник са звоном од 500 kg, а у приземљу звоника се налазе три просторије за продају и паљење свијећа. Када је завршена градња 2000. године храм је осветио 8. августа Епископ зворничко-тузлански Василије.
Према археолошким истраживањима претпоставља се да је на мјесту Ђурђевграда, гдје се налази и садашњи храм, постојао и храм када је овом тврђавом управљао и околином владао у својој држави Ђурађ Бранковић. По неким претпоставкама, поред тога храма који се налази на тврђави било је и сједиште зворничких митрополита.
Садашњи храм је врло често на мети вандала и мрзитеља Срба и православља на овим просторима. Храм доста често бива скрнављен и храмовна имовина нападнута.

Црквена умјетност: Живописан је само свод храма 2000. године секо техником, а рад је Гојка Ристановића из Београда. Храм нема иконстас, али има шест икона на липовом дрвету, димензија 40 х 30 cm, које је израдио отац Павле Калањ из манастира Праскавице.



Свештенство: О храму од почетка градње брине протојереј Раде Тешић са осталим зворничким паросима.
Поред храма се налази и гроб  у коме је сахрањен обновитељ Српског Соколског Друштва Мојсије Секуловић

Ктитори, приложници и добротвори: Драган и Никола Спасојевић и Мојсије Секуловић.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протојереја-ставрофора Рада Тешића од 31. децембра 2012. године.


Филијални Храм Светог Архиђакона Стефана је једнобродна грађевина, која се налази на узвишењу Млађевац поред магистралног пута Зворник - Источно Сарајево. Градња је почела у јуну 2008. године. Пројект храма је израдио архитекта Драган Јевтић из Зворника,  према храму у Бачевцима код Љубовије. Темеље је осветио 15. августа 2008. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је зидан ситном циглом, димензија 15,58 х 10,30 m, покривен је бакром и има једну куполу. Храм нема звоник, али је постоји намјера да се он подигне током 2013. године. Постоје три звона од 300 kg, 150 kg и 70 kg. Храм је завршен 2001. године и 19. јуна освећење је извршио Епископ зворничко-тузлански Василије.
Вољом народа који је био прогнан из својих крајева током Одбрамбено-отаџбинског рата и настанио се у мјесту Дивич био је саграђен храм у том насељу, али је повратком муслиманског предратног становништва у то мјесто и расељавањем српских прогнаника одлучено да се храм измјести на данашњу локацију овога храма Свети Стефан на Млађевцу.

 

Црквена умјетност: Живопис је урађен само у олтару, а радио га је Гојко Ристановић из Београда секо техником. Иконостас од храстовог дрвета израђен је у радионици протојереја Томислава Живковића из Крагујевца. Иконе је урадио Зоран Миленковић из Крагујевца.

Свештенство: За храм је од његове изградње до сада био задужен протојереј-ставрофор Раде Тешић са осталим паросима зворничким.

Ктитори, приложници и добротвори: Кум темеља Драган Миловановић из Пилице, кумови крстова: Игор Млађеновић из Каракаја и Драган Ћетковић из Челопека, кум иконостаса Сретен Јовановић из Ђевања, а кум храма Милан Стојкић из Каракаја, сви они кумоваше при освећењу храма 2001. године.
Дародавци звона: Ненад Поповић из Сакара, а настањен у Београду, Мићо Томић из Шетића и Саво Ерић из Зворника.

Извори и литература: Љетопис храма и исказ протојереја-ставрофора Рада Тешића од 31. децембра 2012. године.

 



ПРВА ПАРХОХИЈА ЗВОРНИЧКА

Архијерејски намјесник протојереј - ставрофор Видоје Лукић

Протојереј - ставрофор Видоје Лукић рођен је у месту Жлијебац 25. августа 1961. године.
  Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 1981.
Положио је стручни испит за вјероучитеља на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2001. године.
Дипломирао је на  Факултету за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће кадрове (ФОРКУП)
у Новом Саду 2012. и стекао звање дипл. правник.
Рукоположен је у чин ђакона 6. октобра а у чин свештеника 15. октобра 1983.
Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански г. Василије Качавенда.
Oдликован чином протојереја 15. јануара 1995. године.
Одликован је правом ношења напрсног крста 28. априла 2006. године.
 Ожењен је супругом Станом и има троје дјеце: Александру (1984), Растка (1987) и Анастасију (1993).

Адреса:
 Ул. Светог Саве бр. 5 а II/7 75400 Зворник

Телефон:
+387 56 231 770

Мобилни:
+387 65 920 710

Мејл:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 


ДРУГА ПАРХОХИЈА ЗВОРНИЧКА

Парох: Радо Тешић рођен је у мјесту Дубница код Калесије 20. октобра 1963.  Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским  Карловцима завршио је 1984. године. Апослвент је Православног богословског факултета Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона 27. октобра, а у чин свештеника 1. новембра  1987. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда.  Одликован је чином протојереја-ставрофора 2010. Служи се руским језиком. Ожењен је супругом Невенком и има троје дјеце: Христијану (1988), Анастасију (1991) и Гаврила (2000).


ТРЕЋА ПАРХОХИЈА ЗВОРНИЧКА

Парох: Славенко Томић рођен је у Добоју 3. децембра 1977. Богословију Св. Три Јерераха у манастиру Крка завршио је 1998. Рукоположен је у чин ђакона 30. септембра, а у чин свештеника 1. октобра 2000. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Положио је стручни испит за вјероучитеља на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2001. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету "Свети Василије Острошки" у Фочи - Универзитета у Источном Сарајеву из предмета Светог писма Старог завјета на тему "Пророк Авакум пророк, праведности". Одликован је чином протојереја 13.фебруара 2011. године. Ожењен је супругом Вером и има два сина: Стефана (2001) и Богдана (2003).

 

ЧЕТВРТА ПАРХОХИЈА ЗВОРНИЧКА

Парох: Милош Зекановић рођен је у Власеници 29. марта 1987.  Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 2006. Дипломирао је на московској Духовној академији 2009. Завршио је постдипломске студије  на Одјељењу спољних црквених односа Московске патријаршије у Москви 2011.  Рукоположен је у чин ђакона  12. јуна,  а у чин свештеника 13. јуна 2011.  Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански  Г. Василије Качавенда. Говори руски и енглески језик. Ожењен је супругом Дијаном.


КАРАКАЈ

Ђакон: Марко Данојловић рођен је у Зворнику 17. новембра 1977.  Богословију Св. Саве у Београду завршио је 1998. Апсолвент је Православног богословског факултета Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона  7. јула 2012. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Аутор је двије збирке поезије: Вјера, нада љубав (2009)  и Старац са очима дјечака (2010). Говори енглески језик. Ожењен је супругом Мајом. Има кћерку Дуњу (2013.год)

Monday the 21st. Affiliate Marketing.